• spanish
  • english
  • srpski
  • german
  • russian

Često postavljana pitanja

Kako radi vetrenjača?

Vetroenergija se koristi tako što vetar prolazi kroz sečiva vetrenjače i rotira bazu. Baza je povezana sa prenosnikom i generatorom, koji pretvara mehaničku energiju u električnu.

Koje su koristi vetroenergije?

Vetroenergija nije skupa, čist je i pouzdan način dobijanja energije bez štetnih uticaja – turbine ne emituju hemijske ili radioaktivne zagađivače.

Koja brzina vetra je neophodna za rad vetrenjača?

Što veća brzina vetra, to bolje. Većina malih/mikro vetroturbina počinje da proizvodi električnu energiju pri brzini vetra od 3-4 m/s i dostiže maksimum pri brzini vetra od 10-12 m/s.

Koje su glavne prednosti vetroenergije?

Vetar je besplatan i uz pomoć moderne tehnologije može biti uspešno iskorišćen. Kada je izgradnja vetrenjače gotova, ne proizvode se zagađivači i štetni gasovi. Iako su vetrenjače veoma visoke, ne zauzimaju mnogo mesta. To znači da se zemlja oko vetrenjače može i dalje koristiti. To je naročito slučaj u poljoprivrednim područjima, gde se nesmetano nastavlja obrađivanje zemlje. Vetar je zapravo jedan vid solarne energije, tako da ima slične koristi u pogledu čistoće energije, iskoristivosti i obnovljivosti. Neka istraživanja tvrde da ima dovoljno vetra da se električnom energijom snabde trećina svetskih potreba. Male vetroturbine mogu se koristiti u udaljenim mestima za napajanje kuća koje su suviše daleko od mreže.

Šta su vetroparkovi?

Vetrenjače se grade zajedno i formiraju vetropark, kako bi se iskoristila vetrovita mesta. Vetroparkovi mogu biti na kopnu – na planinskim vencima, vrhovima brda, otvorenim prostorima i dolinama; mogu biti pored obale – na kopnu, u pojasu od 3 km od obale ili na moru, uglavnom 10 km ili više od kopna.

Koliko dugo se koristi vetroenergija?

Vekovima, ljudi su koristili vetroenergiju, za pokretanje brodova (stari Egipćani) ili za pokretanje vetrenjača na mlinovima (Persijanci). Holanđani su poznati po svojim vetrenjačama, koje su iskorišćene kao model za današenje vetrogeneratore.

Šta je to stroboskopski efekat? Da li on može da ugrozi ljudsko zdravlje?

Stroboskopski efekat ili treperenje senki nastaje kod ljudi kada se sunce ubrzano i stalno zaklanja i otkriva, kao na primer kada vozite putem koji je oivičen drvoredom, ili kao kada je sunce nisko i iza turbine u pokretu. Smatra se da efekat nije prijatan, ali da ne oštećuje zdravlje. Kada su vetroparkovi u pitanju, ovo se odnosi posebno na doživljaj u naseljnom mestu, kada je sunce tri stepena ili više iznad horizonta (kod niskog intenziteta sunca vrlo je slab). Efekat je naravno ublažen zgradama ili vegetacijom, i drugim preprekama koje nadkriljuju, mada se to ne uzima u obzir kod procena da li će se javiti ovaj efekat.

Da li su turbine zaštićene od teških vremenskih uslova (na primer od zamrzavanja)?

Turbine su konstruisane tako da rade u različitim vremenskim uslovima. Elise su napravljene od karbonskih vlakana i obložene specijalnim namazom boje što minimizira skupljanje leda kada je turbina u pokretu. Ova tehnologija koristi se već godinama u avijaciji, baš za sprečavanje ovakve štete. Pored toga, radi dodatne bezbednosti, napredna tehnologija omogućava stalni monitoring rada turbine senzorima koji detektuju i najmanje promene na elisi, i zaustavljaju je automatski kada se takve promene pojave. Prema tome, možemo imati uvid u svako stanje elise, baziran na aktuelnim tehničkim podacima. Zbog ovog i mnogih drugih razloga, vetropark Čibuk biće u svakom smislu bezbedan.

Koliko je energija vetra popularna u svetu i zašto se tako ubrzano razvija?

Proizvodnja električne energije iz vetra je jedan od najdinamičnijih energetskih sektora koji sa uspehom zamenjuje stare tehnoligije koje zagađuju životnu sredinu. Prema podacima za kraj 2011. godine, do sada je širom sveta instalirano na stotine hiljada vetroturbina ukupnog kapaciteta od približno 238 GW (238.000 MW). Lideri u proizvodnji vetroenergije su Evropska Unija, Kina i SAD. SAD su u periodu od 2007 – 2009. uspele da dupliraju instalirane kapacitete, sa 17 GW na 35 GW, da bi ih krajem 2011. uvećale na gotovo 47 GW. Čista i sigurna proizvodnja energije iz vetra omogućila je razvoj velikih projekata poput Vetroparka Roscoe u Teksasu (najveći vetropark u svetu, kapaciteta 780 MW). U Evropi pioniri na polje vetroenergije su Nemačka (29.060 MW), Španija (21.674 MW), Italija (6.747 MW), Francuska (6.800 MW), i Britanija (6.540 MW). Tokom 2011. širom EU instalirano je novih 10.281 MW kapaciteta energije iz vetra. Energija vetra je obnovljivi izvor energije sa trenutno najbržim rastom u ovom sektoru energetske proizvodnje u EU. Što se tiče udela vetra u ukupnim novim kapacitetima u 2001. godini u oblasti energetike u Evropi, vetar je na trećem mestu, posle solarne energije i odmah posle gasa na drugom mestu. Nemačka, zemlja poznata po svom striktnom i specifičnom pristupu investicijama imala je 2009. godine 19.460 instaliranih turbina, ukupnog kapaciteta 27 GW, a 2011. preko 29 GW. U ovoj zemlji je isplanirano da se do 2020. godine kapacitet vetra uveća na 40 GW. Ovaj primer govori da je zelena tehnologija kada se koristi u velikom obimu isplativa i efikasna. Drugi primer je Danska, koja više od 25 procenata svojih potreba za energijom pokriva iz energije vetra, a ima u planu da se ovo popne na 50 procenata do 2020. godine. Najveći evropski vetropark Fantanele (Rumunija) počeo je proizvodnju 22. februara 2010. godine. Continental Wind Partners, investitor i u projektu vetroparka Čibuk u Kovinu, odgovoran je za njegovu pripremu i implementaciju. Kapacitet vetroparka Fantanele je 600 MW. Dalji razvoj vetroenergije potreban je i iz ekoloških i iz ekonomskih razloga. Prema proračunima Međunarodne energetske agencije, već 2015. energija vetra biće jefitnija nego tradicionalna energija. I u ovom trenutku vetar Evropi štedi 6 milijardi evra godišnje, sumu koja bi, da nema vetra, bila potrošena na konvencionalne izvore energije. Izvor: Evropsko udruženje za energiju vetra (EWEA)

Da li su turbine koje će biti korišćene bezbedne?

Projekat će biti opremljen novim turbinama vrhunskog kvaliteta, koje emituju vrlo nizak nivo buke i sa tehnološki vrhunskim kontrolnim sistemima koji je redukuju. Vrhunska bezbednost turbina biće obezbeđena redovnim kontrolama, pregledima i merenjima instalacija. Kao odgovoran investitor CWS poštuje sve tehničke uslove i zahteve, uključujući i one koji se odnose na zaštitu od groma i vatre.

Zašto je uvođenje energije vetra važno?

Energetske potrebe zadovoljavaju se velikom većinom iz termoelektrana, dok se ostatak energije proizvodi iz velikih hidroelektrana. Većina energetskih postrojenja su stara i neefikasna i sa ogromnim emisijama štetnih gasova. Najzastupljeniji energent je ugalj, veliki emiter ugljen dioksida i tako veliki zagađivač koji ozbiljno ugrožava zdravlje ljudi i doprinosi klimatskim promenama. Za tradicionalne energente smatra se da su jefitni, samo zato što u njihovu cenu nisu direktno uračunati faktori kao što su zdravlje, zagađenje, globalno otopljenje, energetska zavisnost. Iako nisu uračunati, društvo ih svejedno plaća. Nije daleko dan kada će i Srbija potpasti pod direktivu Evropske unije prema kojoj će termoelektrane i druga slična energetska postrojenja morati da plate emisiju CO₂. Kada se to desi, procenjeno je da će energija iz uglja biti skuplja od energije iz vetra.U interesu je da se ovim ciljevima prilagodi na najjednostavniji, najčistiji, i što je najvažnije, najjeftiniji način. Razvoj sektora vetroenergije privlači i privući će ozbiljne strane investicije i kreiraće na stotine, a ako ovaj razvoj bude dinamičan možda i hiljade novih radnih mesta. Ovako proizvedena energija može postati i izvozni proizvod. Svako odlaganje razvoja sektora obnovljivih izvora energija imaće svoju veliku cenu u budućnosti.

Da li će način korišćenja poljoprivrednog zemljišta biti menjan?

Tipičan vetropark sa oko 40 turbina zauzima površinu od 40 kvadratnih kilometara, ali samo mali deo zemljišta (oko 1%) zauzimaju turbine i pristupni putevi. Najveći deo zemljišta ostaje slobodan za poljoprivredu. Investitor će voditi brigu o bezbednom radu turbina bez uticaja na obradu zemlje. Sve prethodne studije su pokazale da vetroturbine ni na koji način ne utiču na useve i oni mogu biti uzgajani na razdaljini od samo 5 – 6 metara od stuba turbine. Nema nikakvih podataka o tome da bi rad vetroturbina mogao umanjiti vrednost zemljišta na području vetroparka. Važno je uvek imati na umu da će zemlja nastaviti da se koristi i obrađuje i tokom i nakon okončanja rada vetroparka. Nedavne studije pokazale su da vetroturbine ustvari poboljšavaju useve u okolnom području. Pored toga što proizvode čistu električnu energiju, vetroparkovi kreiraju efekat hlađenja i umanjuju vlažnost, stvarajući bolje uslove za rad poljoprivrednih kultura tokom toplih i vlažnih dana. Vetroturbine ne samo da štite useve od bolesti, već i poboljšavaju vezivanje ugljen dioksida u procesu fotosinteze.

Na vrh stranice